У центру Ариља, на уздигнутој заравни доминира црква Св. Ахилија, задужбина краља Драгутина. Подигнута је крајем XIII века на остацима старијег храма епископије Моравице. Осликавање Драгутинове задужбине завршено је 1296, што је забележено натписом. Обликована је као једнобродна грађевина с куполом, припратом и нешто касније дозиданом спољном припратом. Има троделини олтарски простор и правоугаоне певнице. Схемом основе и просторним склопом припада развијеном облику рашких цркава, а међу њима је јединствена по својим витким, издуженим пропроцијама и фасадама рашчлањеним пиластрима и слепим аркадама. Ариљско зидно сликарство ослања се на токове монументалног, пластичног стила XIII века. Сачувало се само делимично у наосу, нешто више у припрати и само незнатно у спољној припрати. У апсиди су евхаристичке теме, а у ђаконикону циклус св. Николе. У вишим зонама наоса су Велики празници, Страдања Христова и сцене из Богородичиног живота, док су у првој зони стојећи светитељи из поворке Немањића и српских архиепископа и епископа као симболична потврда сагласја српске државе и цркве. У припрати су изузетни портрети краљева Драгутина и Милутина, краљице Кателине и Драгутинових синова. У вишим зонама илустроване су старозаветне теме и васељенски сабори. Црква је конзервирана и презентована 1996.